Počelo je tako što je netko rekao “e da je sad gradela”, a vani je upravo padao jedan od onih snjegova koji već u zraku posive i malo zatim asfalt pretvaraju u blato. “Ne moraju gradele, može i roštilj”, rekao je Đuro Bosanac, a iznad glave mu se već vidio oblačić s onim odreskom iz crtanih filmova. Nikad ništa od toga, pomislio sam, na što ste vi žene već počele planirati, počele su one duge debate o tome kakva će se riba kupiti i gdje će se kupiti, ili će se ipak kupiti meso, bifteci, mmmm, bifteci na žaru su odlični, možda i kotleti, vratina i ražnjići, Đuro Bosanac zna u kojoj mesnici ima odličnih ražnjića, Đuro Bosanac je pizda, on se uvijek upliće i uklapa u ženske priče, a možda bi ipak bilo bolje da nabavimo ribu, nađe se u ribarnici finih oslića, pa fratrića i kavala, u najgorem slučaju mogu i srdele, ali ne, zašto srdele, pa sigurno će biti oslića, uvijek se nađe fratara, kupit ćemo fratre, oni su odlični, a možda ako bi netko išao nekim poslom u Dalmaciju da donese suhe lozovine, mislim granja, jer bez lozovine nema pravih gradela i ne može se riba peći na drvenom ugljenu, to onda nije nikakav miris, da, neka netko natrpa u auto lozovine, ali ako bismo tako odlučili mogli bismo ipak peći meso, meso može i na drvenom ugljenu.